Глумац Небојша Илић је у суботу 7. октобра пред мионичком публиком у великој сали Културног центра осветлио личности својих колега из мало другачијег угла. Наиме, стални члан београдског Позоришта ''Атеље 212'' је говорио стихове познатих домаћих глумаца Љубише Бачића, Павла Вуисића, Зорана Радмиловића и Цација Михаиловића, а све је ''зачинио'' 66. сонетом Вилијема Шекспира који је и сам био глумац играјући у својим представама.
Глумци увек говоре туђе речи. Ово је прилика да чујете да ли и они умеју нешто да кажу. Мислим да имају-рекао је Небојша Илић, уводећи присутне у свет стихова које су створили глумци и подвукао да је било тешко доћи до ових песама, као и да жали што су многе песме које су записиване на кафанским столњацима, згужваним папирићима и омотима од цигарета заувек изгубљене.
Публика је могла да чује и бројне анегдоте из живота поменутих Илићевих колега, од којих је Љубиша Баја Бачић најдаље ''догурао'' када је поезија у питању. Иако је Бачић тек у својој 63. години објавио прву и једину збирку песама, те исте 1985. године када је и објављена збирка ''Стена глогова'' добио је књижевну награду ''Милош Црњански'', што довољно говори о његовом песничком таленту.