У Великој сали културног центра одржана је промоција књиге Радована Аце Ристовића ''Мионица мог детињства''. Разговор са аутором је водио позоришни редитељ Мирослав Трифуновић, музички део вечери обележио је Светолик Николић извођењем старих нумера попут ''Ој споменче'' на мандолини, док је одабране делове из књиге читао Александар Ковачевић.
Први део Ристовићеве књиге чини 68 кратких прича у којима је махом бележио своја сећања из детињства проведеног у Мионици из које се као четрнаестогодишњак 1957. са породицом преселио у Београд. Књига обухвата и друге садржаје, попут избора текстова својевремено објављених у мионичким новинама ''Запис'' и ''Билтен'', старијих и нових афоризама. ''Мали аутопортрет'' је поглавље посвећено аутору драгим особама и занимљивим епизодама из његовог живота, док су у поглављу ''Иће и пиће'' наведене неке мионичке мисли и догодовштине које је аутор чуо или доживео у одређеним приликама.
Ристовић је представљајући књигу пред својим Мионичанима између осталог истакао да су га за писање о детињству подстакли Фелинијев филм ''Амаркорд'' и Менцелов ''Строго контролисани возови'', као и књига Љубомира Недељковића ''Мионица'' која је осликала време, људе и догађаје у Варошици између два светска рата. Он је додао да је на књизи радио са великим задовољством са жељом да се старији читаоци у основном поглављу књиге подсете на период педесетих година прошлог века, а да млађи добију верну слику о том времену.
Радован Аца Ристовић је током радног века обављао бројне одговорне послове све до одласка у пензију 2013. године, а пуних 11 година је провео на челу ''Лутрије Србије''. Хоби му је прикупљање фотографија, филмова, књига и другог писаног материјала о родном крају. Писао је за мионички месечник ''Запис'', данас пише за ''Билтен'' општине Мионица, објавио је књигу афоризама ''Забрањено смејање''. Два пута је награђиван Плакетом са грбом општине Мионица, 2002. за резултате и достигнућа од општег значаја за унапређење, развој и афирмацију Општине, а ове године као завичајном ствараоцу и чувару мионичке традиције.