Општина Мионица је:

  • Општина Мионица је један од најважнијих административно-политичких центара Ваљевског краја. Простире се од огранака Маљена и Сувобора ка северу до десне обале реке Колубаре, 80 км. јужно од Београда у северозападном делу Србије. Захвата површину од 329 км2. У непосредној близини Општине пролази неколико магистралних саобраћајница (Ибарска магистрала је удаљена непуних 20 км од Мионице). Мионица је асфалтним путем повезана са пругом Београд Бар и аеродромом за саобраћај спортских и лаких авиона у Дивцима, удаљеним 7 километара. Регионалне саобраћајнице Дивци-Мионица-Љиг и Жупањац-Боговађа-Мионица-Дивчибаре повезују Мионицу са Београдом (86 км преко Боговађе, 93 км преко Диваца), Ваљевом (20 км) и другим местима.
  • Општина има повољан географски положај и конфигурацију терена. Подручје општине Мионица, као и територија округа коме припада, богато је шумама и пашњацима. Одликују се затвореношћу планинским венцима Маљена и Сувобора на југу и широком отвореношћу према Колубари, Посавини и Панонској низији ка северу. Основне климатске особине су умерено континенталног типа.
  • Према резултатима пописа становништва из 2011. године у 36 насељених места живи 14.263 становника у 4.629 домаћинстава, док у самом општинском седишту Мионици живи 3.148 становника. На територији општине Мионице велику већину становништва чине Срби и у мањем броју Роми. У Општини су присутни и припадници других народности у веома малом броју као што су Црногорци, Мађари, Македонци, Хрвати , Словенци, Немци, Албанци и други.

Зашто улагати у Мионицу?

Постоји милион разлога, а навешћемо само неке!

Мионица је општина са малом популацијом што је не спречава да на годишњем нивоу произведе преко 120 милиона јаја и преко 30 милиона литара млека. Имамо врло развијено воћарство и наше малине и јагоде се могу пронаћи и на тржишту Европске Уније.

145 компанија и 483 мале фирме

Бања Врујци је лидер туристичке понуде региона

Библиотека ''Милован Глишић'' је синоћ у великој сали Културног центра приредила књижевно вече са Вањом Булићем познатим новинаром, сценаристом и писцем. Булић је у друштву председника Удружења уметника Србије Карла Астраханa представио своја књижевна остварења, са посебним акцентом на пет књига које су добиле епитет најтраженијих и из којих су овдашњој публици одломке читали млади Мионичани Катарина Атић и Драгољуб Средојевић. То су ''Симеонов печат'', ''Јованово завештање'', ''Досије Богородица'', ''Виза за небо'' и ''Теслина пошиљка'', о којем је и било највише речи.

književno veče 0044

- Ових пет романа сам написао на основу историјске грађе, користећи је као основ за заплете у које је умешан новинар Новак Ивановић и који упада у лавиринт међународних интрига, тајних организација, историјских неправди, завера моћника... У ''Теслиној пошиљци'' издвајају се три приче, прича о новијој историји Народне библиотеке срушене у априлском бомбардовању Београда 1941. године, о Николи Тесли из мало другачијег угла и прича о светским владарима из сенке који желе да се домогну нацрта контроверзних Теслиних ''зрака смрти''. Те три приче повезује проналазак тела једног немачког новинара на рушевинама Библиотеке-нагласио је између осталог Вања Булић, оставивши довољно простора онима који књигу нису прочитали да сами пронађу одговоре на бројна питања, као што су: да ли је поменути Теслин проналазак уочи рата стигао у Србију и да ли је непосредно пре бомбардовања из Народне библиотеке био измештен у манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури, познатој као Српска Света гора ?

književno veče 0076

Према Булићевим речима, један од повода за то да за своје романе користи историјску потку је жеља да што више људи упозна историјско и културно благо српског народа, пошто мало људи зна да је, рецимо, Мирослављево јеванђеље уписано у списак Унеска ''Памћење света'', што је потврда изузетног значаја и вредности, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства. Такође, било је речи и о интригантним чињеницама везаним за рушење Народне библиотеке у којој је, сматра се, уништен књижни фонд од око 500.000 свезака непроцењиве вредности.

književno veče 0048

Треба истаћи и да је на самом почетку књижевне вечери председник Општине Бобан Јанковић у име Мионичана у знак добродошлице Вањи Булићу уручио бисту војводе Живојина Мишића, што је код уваженог госта изазвало посебне емиције пошто потиче из истих крајева из којих су и преци наславнијег Мионичанина.

književno veče 0084

Мионица

Живот је тешка и сурова борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред.

Војвода Живојин Мишић

Контакти

  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
  014/3422-020
  014/3422-241
 

Ул. Војводе Мишића бр.30

14242 Мионица

Будите у контакту