Добитник најпрестижнијих домаћих књижевних признања Александар Гаталица је синоћ на књижевној вечери у Културном центру публици ''Мишићевих дана'' представио свој роман ''Велики рат'', за који је добио НИН-ову награду за најбољи роман године и награду ''Меша Селимовић'' за најбољи роман који додељују новине "Вечерње новости" и Удружење издавача и књижара Србије. Гаталици је ово било прво гостовање у Мионици због чега је изразио велико задовољство, јер је њено име нераскидиво везано за Велики рат.
- Моја једина веза са тим временом је та што ми је прадеда био учесник у Првом светском рату. Романом сам желео да испричам причу о Првом светском рату не фаворизујући ни једну страну, да испричам причу из свих углова. Не само из нашег угла, него и из Француског Аустријског, Британског... На Катедри су ме учили да када пишете роман будете увек и само на страни књижевности, на страни човека. Ако у том смислу имате било какво друго опредељење, ваше дело неће дуго трајати. Читаоци су дивно прихватили овај роман са преко 50 главних јунака и уместо за једног, везивали се за десетак јунака и емотивно доживљавали све оно што им се дешава. Сматрао сам да ће уколико будем имао 2-3 главна јунака роман клизити у реалистичну епску причу и то сам желео да избегнем. Има и неколико негативних јунака, али сви јунаци овог романа су жртве. Писање ''Великог рата'' је због великог броја ликова био врашки тежак посао, али није књижевност да се читаоци муче, а да писац ужива, већ обрнуто -истакао је Александар Гаталица у разговору са председником Удружења уметника Србије Карлом Астраханом, који је овом приликом био у улози медијатора књижевне вечери и додао да му је за истраживања, проналажење јунака и писање романа било потребно око пет година, а да му је највише жао јунака који на крају нису ушли у његов роман.
Гаталица је између осталог рекао и да тек када на Велики рат почнете да гледате очима његових учесника схватите да су се тамо дешавала и невероватна јунаштва и беспотребне смрти. Такође, гост ''Мишићевих дана'' је ове вечери, ексклузивно, први пут представио фотографије које ће красити почетне странице свих поглавља јубиларног издања романа ''Велики рат'' чији се излазак очекује током 2018. године.
Након књижевне вечери са добитником НИН-ове награде приказан је филм ''Голгота Србије'', један од најдрагоценијих флмова српске кинематографије који је сачуван управо у Мионици. Наиме, филм је почетком Другог светског рата сакривен и закопан. Откопан је тек 1944. године када је доспео у збирку Југословенске кинотеке. Филм у режији српског официра, новинара, књижевника и филмског редитеља Станислава Кракова настао на основу аутентичних снимака ратних оператера са играним сегментима је утврђен за културно добро и налази се на листи филмске грађе од изузетног значаја.