КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СА АУТОРОМ РОМАНА ''КАД ЗВОНА ЗАНЕМЕ'' ВЛАДОМ АРСИЋЕМ

У среду у великој сали Културног центра је приређено књижевно вече на којем је представљен роман књижевника и новинара Владе Арсића ''Кад звона занеме''. Вече је организовано у оквиру 22. ''Мишићевих дана'', с разлогом, јер су тематика и историјски контекст романа уско везани за овај крај, Први светски рат и великог српског војводу Живојина Мишића. У разговору са првим човеком Удружења уметника Србије и модератором вечери Карлом Астраханом, Арсић је о свом роману рекао да је прича о највећем погрому у историји модерне Србије, епидемији пегавог тифуса која је за само шест месеци, од краја 1914. до средине 1915. године, однела између 130 и 200 хиљада људских живота.

 

Ово је прича о времену Великог рата када је Србија била земља смрти, а Ваљево њена престоница. Ваљево, колико знам, никад није било престоница, али током тих страшних шест месеци било је престоница смрти. Ипак, ово је љубавна прича, јер без ње роман не би могао имати срећан крај. Роман не носи случајно назив ''Кад звона занеме''. Тих дана у Ваљеву-граду болници је свакодневно умирало на стотине људи. Замислите, да је сваки покојник сахрањен по црквеним обичајима и уз звона, звона се не би заустављала пуних шест месеци. Због тога су власти забраниле употребу звона и она су тада стварно занемела-рекао је Арсић.


Према његовим речима, на писање романа ''Кад звона занеме'' подстакао га је тадашњи директор Ваљевског музеја Владимир Кривошејев.

О Ваљевској болници до децембра 2014. године нисам знао скоро ништа. Када сам то рекао Кривошејеву, он се насмејао и одговорио: ''Не брини, обезбедићемо ти све што је потребно''. И стварно после само пар месеци на столу сам имао обиље историјске грађе. Преостало ми је да седнем и напишем роман. Желео сам по сваку цену да роман има срећан крај, јер је толико смрти било на његовим страницама. Дуго сам тражио начин да јунак са овог света оде пресрећан и мислим да сам га нашао. Он је фиктивна личност и зато може да ''слободно хода по времену'' и сусреће се и разговара са историјским личностима, што ми је помогло да избегнем замке које вребају писце романа са историјском тематиком-нагласио је између осталог Влада Арсић и додао да књига није документарна, али да се из ње може сазнати мноштво историјских чињеница.

Арсић је још рекао да није очекивао да ће роман ''Кад звона занеме'' постигћи неки већи успех јер обрађује изузетно тешку тему и његово читање тражи пуно енергије, а и зато што је све време књига фигурирала под поднасловом ''Ваљевска болница'' па је мислио да ће читаоци причу схватити као локалну. Није био у праву, пошто је на листи Народне библиотеке Србије ''Кад звона занеме'' био шести најчитанији роман домаћих аутора у 2017. години.